Poslan sam na pripreme. Nikad mi nisu rekli gdje sam bio letjeli smo avionom, pa helikopterom, i izbacili su me u neku sumu. Ja i jos 3 momka. Tek sam ih upoznao. Bili su detektivi. Nisu bili pretjerano prijateljski raspolozeni. Pripreme su bile grozne. Davali su mi minimalno hrane, a svaki dan sam morao da izvrsavam grozne zadatke.
Zivot vam prestane biti drag kad morate preplivati jezero 400 puta, bez obzira koliko ono malo bilo. Smrsao sam 9 kila za tih mjesec dana. Dobio sam dosta kondicije. Osjecao sam se cudno okruzen momcima koji su bolje rukovali oruzjem nego kasikama. Kad sam bio mali oduvijek sam sanjao o takvom necemu, ali mi se tad u toj sumi ucinilo da to ipak nije posao za mene.
Ucio sam od njih neke stvari, naucio sam da budem budan i kad spavam. Cim bi se zacuo neki mali sum iz grma, dok bih se ja okrenuo tamo njih trojica bi vec nanisanili automatima. Tesko mi je bilo naviknuti se.
Nisam znao da se covjek moze tako promijeniti za mjesec dana. Bio sam isti kao oni kad sam se vratio. Od tada vise nisam spavao normalnim snom, uvijek je jedno oko bilo budno. Uvijek je pistolj bio u ruci. Dobio sam ga od njih. Rekli su mi da je samo 14 takvih u svijetu i da ih samo TLN klan posjeduje. Mozda ce nekome nesto znaciti broj tlng 404 – jedan od najpreciznijih pistolja na svijetu i danas.
Moj zivot se promijenio. Jeo sam po posebnom programu, zivjeli smo svi u istoj zgradi, ako se to moze nazvati zgradom. Sve je bilo luxuzno, ali pod zemljom. Svaki dan sam 4 sata radio u teretani. Navikao sam da budem najjaci u drustvu jos od najmladih dana. U ovom drustvu to uopce nije bilo jednostavno. Davao sam sve od sebe da ne zaostajem, ako nista.
U prvoj godini nisam isao na zadatke. Onda su me poslali na plasticnu operaciju, dobio sam novu putnovnicu i dokumente. Mojima je receno da sam pronadjen mrtav. Tada pocinje moj drugi zivot, a ja naviknut na to, kao da sam se uzivio u svoju ulogu… Zaboravio sam da sam prije toga postojao. Ja sam bio samo M44F. Onda pocinju prve operacije… O tome drugi put..
M44F TLN
