Mnogi su pricali o ovom fenomenu. Od dana kad sam postao clan TLN.a ucio sam da ubijam samo ako branim svoj ili kolegin zivot. Ucio sam da to sto manje utice na mene, da budem sto hladniji.
Nazalost, vec u 2. akciji je doslo prvo, ali i drugo ubistvo. Sve se odigralo brzo, bilo je ili kolega ili oni. Morao sam pucati. Ostali su na mjestu mrtvi, nije bilo pulsa kada sam prisao.
Opravdano ili ne?
Nijedno ubistvo nije opravdano. Osjecao sam ispunjenost jer sam spasio kolegi zivot. Ali to samo prvih par dana. Onda je prevladao grozni osjecaj da sam zaustvaio 2 zivota. Vjerovatno jos nisam bio spreman za tako nesto. Mucile su me nocne more, znalo se desiti da tokom jedne noci zaspim 20-tak puta.
Ponavljao se u snovima taj trenutak, sve je bilo jasno. Cesto i u javi bi se pred ocima pojavila ta sitvacija. Poslije sam ubio jos 10 ljudi. Ali nikad mi nije bilo tesko kao prvi put.
Ne ubijaj, osim ako sprijecavas da budes ubijen.
M44F TLN
nacin na koji ovo pise me podsjeca na jedan blog, ali vidjet cemo da li je to sto ja mislim.ako jeste, kasnije cu napisati o kome se radi, jer ima par istih recenica kao iz tog bloga.
pozdravljam
samo ti piši M44F, nemoj da te zbune ovi komentari…